Firma "Potiski vodovodi" Horgoš, kao društvo sa ograničenom odgovornošću, vrši distribuciju vode u 13 naselja Opštine Kanjiža,  sa 260 km vodovodne mreže, 29 bunara, 11000 priključaka sa ukupno godišnje proizvedenom količinom vode od 1.300.000 m3.

Može se ustvari reći da se u 11 naselja teritorije SO Kanjiža (Kanjiža, Horgoš, Fodor škola, Zimonjić, Velebit, Orom i Novo selo, Doline, Trešnjevac, Totovo selo i Male Pijace) vodosnabdevanje vrši pod nadzorom firme doo “Potiski Vodovodi” počev od 1968. godine, u Martonošu i u Malom Pesku počev od oktobra 2012. godine, a u Adorjanu upravlja sama Mesna Zajednica.

Kvalitet vode u sistemu vodosnabdevanja teritorije Opštine Kanjiža se redovno prati mesečnim analizama po zakonskim odredbama koje se vrše u akreditovanoj laboratoriji Zavoda za javno zdravlje Kikinda.

Na osnovu higijenskog pregleda vode za piće i izveštaja o mikrobiološkom ispitivanju voda je higijenski ispravna, međutim na osnovu hemijskih analiza neki parametri na nekim izvorištima povremeno prekoračuju maksimalno dozvoljenu koncentraciju (MDK) propisanu Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće Sl. list SRJ 42/98 i 44/99. Pravilnik je veoma strog, po nekim parametrima strožiji od zakonskih kriterijuma Evropske unije i Svetske zdravstvene asocijacije.

Ovi parametri su: amonijak, arsen, mangan i gvožđe i to u veoma malim procentima prekoračenja od MDK. Glavni razlog hemijske neispravnosti je kvalitet sirove vode iz dubokih vodonosnih slojeva koji je određen prirodnim sastavom vode. Bez posebne obrade vode na nekim izvorištima ne mogu se zadovoljiti Pravilnikom propisane vrednosti MDK.

Znači onaj kvalitet vode za piće na koji se može uticati –bakteriološka ispravnost – je zadovoljen i on se utvrđuje mikrobiološkim ispitivanjem, ali hemijski je kvalitet povremeno nezadovoljavajući – jer se na njega ne može uticati bez ozbiljnog tretmana vode na uređajima za prečišćavanje pitke vode.
Pored redovnih analiza radi se i dugogodišnje, kontinualno ispitivanje kvaliteta i kvantiteta podzemnih voda koje se koriste za vodosnabdevanje kako bismo vršili dugoročno planiranje razvoja vodosnabdevanja i doneli ispravne odluke u vezi potrebnog prečišćavanja vode za piće. U sklopu ovakvog ispitivanja sačinjen je Elaborat o rezervama podzemnih voda za teritoriju opštine Kanjiža, a na osnovu svih ispitivanja doneta je definicija o kvalitetu vode za piće.

Trenutno stanje u Vojvodini je takvo da je svaka opština prepuštena da rešava pitanje vodosnabdevanja zasebno za svoju teritoriju, te je tako preduzeće POTISKI VODOVODI iz Horgoša nadležno da do svakog domaćinstva opštine Kanjiža dovede dovoljne količine vode za piće tokom 24 časa. U sklopu ovoga zadatka u funkciji su 9 lokalnih izvorišta pitke vode, pri čemu se voda crpi pomoću 30-tak bunara iz podzemnih vodonosnih slojeva sa dubine od 120 m do 290 m.

Rezultati ispitivanja na nivou Srbije pokazuju da je fizičko-hemijska neispravnost npr. u 2007. godini evidentirana u 39 % kontrolisanih vodovodnih sistema.
Najčešći parametri te fizičko-hemijske neispravnosti su povećana mutnoća i boja, povišene koncentracije gvožđa, mangana, amonijaka, nitrata, nitrita, arsena, kao i povećan utrošak kalijum-permanganata. Regionalno posmatrano najgora situacija je u Vojvodini, a posebno u Srednjobanatskom i Severobanatskom okrugu. Kvalitet naše vode ne odstupa od uobičajenog za Banatski region, osim što je boljeg kvaliteta  jer nema nedozvoljeni sadržaj nitrata, nitrita i nema povećan utrošak kalijum-permanganata.

U ovoj oblasti na nivu Republike nisu urađeni značajni koraci kako bi se problematika rešila generalno, za celu teritoriju Vojvodine, ili čak šire, osim što su doneti strogi zakonski akti (iz oblasti vodoprivrede, sanitarne bezbednosti, geologije i mineralnih sirovina), bez koordinacije između zakona iz ovih različitih oblasti i bez prelaznog vremenskog perioda koji je dat u svim Evropskim zemljama i susednoj Republici Mađarska. Tako je cela problematika prebačena na lokalne vodovode i opštinske strukture da zasebno, za svako izvorište ponaosob rešavaju prečišćavanje. Ovo je svakako najneekonomičniji prilaz problematici, koji sebi ne mogu da dozvole ni mnogo bogatije zemlje od naše. Na nivou Pokrajine vršila su se potrebna ispitivanja i urađene su razne studije, kao i Vodoprivredna osnova Vojvodine (u više navrata) u kojoj se propagiralo generalno rešenje, a nije ništa konkretno urađeno da se globalno reši vodosnabdevanje sa svega nekoliko regionalnih izvorišta za Vojvodinu kako je propagirala stručna javnost, a za ovakvo “najzdravije rešenje” će uskoro biti kasno jer su sve opštine “naterane” da reše zasebno prečišćavanje i uložena su znatna sredstva za izgradnje i održavanje postrojenja za prečišćavanje pitke vode.

Nismo merodavni da odredimo da li je najbolja zaštita zdravlja korisnika zapravo: mera “zabrana korišćenja vode iz javnog vodovoda za vodosnabdevanje”, što je učinjeno u nekoliko Vojvođanskih opština, ali postoje dileme u vezi ovih poteza.

Jer, šta je alternativa?:
- snabdevanje vodom iz cisterni za vodu – gde se postavlja pitanje mikrobiološke ispravnosti vode koja se isporučuje preko cisterni i ono što je najbitnije : koja je to voda kojom se pune cisterne? ili

- flaširana voda – u kojoj je sadržaj mnogih minerala višestruko iznad MDK i stav stručnjaka je da mineralne vode nisu zamena za vodu za piće i da se dnevno unose u organizam u malim količinama, jedna do dve čaše. Sadržaj minerala u nekim flaširanim vodama koje se mogu naći na tržištu Srbije koji je prikazan na etiketama istih, govori o tome da se neki parametri ni ne prikazuju, a najbitniji: arsen nije prikazan ni na jednoom izveštaju, pri čemu je njegova sadržina Pravilnikom za flaširanu vodu dozvoljena na nivou 5 puta većem od sadržaja za javni vodovod. To znači da građani Opštine Kanjiže piju kvalitetniju vodu iz javnog vodovoda (ako posmatramo sadržaj arsena), nego iz flaša. Kad bi se u vodi iz "vodovoda" našle tolike količine pojedinih elemenata kao u mineralnim vodama ona ne bi odgovarala Pravilniku za javni vodovod po mnogim parametrima. Naime, pojedine flaširane vode imaju i do 1.000 miligrama natrijuma po litri, što je istaknuto i na etiketama. U više navrata je pokušavano da se organizuju tribine o kvalitetu mineralnih voda, ali svi imaju neki interes da se o tome javno ne govori. Novac je očito i od toga napravio tabu temu. Ova se tema uporno zaobilazi, ali zato postoji stalni trend osporavanja kvaliteta pijaće vode iz mnogih opštinskih "vodovoda". Pri čemu je poznato da litar "kupovne" flaširane vode košta oko 40 dinara, a 1000 litara vode iz česme je takođe 40 dinara (ili manje).

Horgoš, mart 2015.